Možda će se neko zapanjiti kada čuje da je poslednji put kada je AMD istovremeno lansirao novi GPU, baziran na potpuno novoj arhitekturi, bila zima 2011. Bio je to 22. decembar kada je premijerno predstavljen Radeon HD 7970. Bio je to prvi GPU koji je koristio tada revolucionarnu “GCN” arhitekturu, takođe, to je bio prvi PCI Express 3.0 GPU i prvi grafički procesor izrađen u tada najnovijoj 28nm tehnologiji. Sedam i po godina kasnije, nakon pet unapređenja GCN arhitekture i osvajanja naprednijih 14 i 12 nanometarskih proizvodnih tehnologija, AMD lansira potpuno novu grafičku arhitekturu, na potpuno novom, 7 nanometarskom, proizvodnom procesu u kome je izrađen potpuno novi GPU - prvi sa podrškom za PCI Express 4.0 standard.
Radeon RX 5700 - igračka grafička kartica, opremljena sa “Navi” GPU-om, proizvedenim u 7nm i opremljena sa 8 GB brze GDDR6 memorije je stigao u našu test mašinu, omogućavajući nam uvid iz prve ruke u mogućnosti i performanse AMD-ove nove grafičke arhitekture, nazvane “RDNA”. Kao što smo napomenuli, GCN je tokom niza godina konstanto usavršavan i sa Radeon VII grafičkim procesorom je dostigao svoj vrhunac. Sagledavajući performanse Vega i Radeon VII kartica, sasvim je jasno bilo da se iz vremešne arhitekture više ne može izvući performansi i efikasnosti, čak ni sa proizvodnjom u 7nm i još bržom HBM 2 memorijom visokog kapaciteta.
Drastična promena u filozofiji dizajniranja i metodama mikro arhitekture, je ono što je AMD-u bilo neophodno da uhvati priključak sa jedinim konkurentom koji razbaškario u svojoj tržišnoj poziciji pumpajući cene koliko god želi. Dve godine nakon “Vega” unapređenja GCN arhitekture, konačno stiže RDNA, materijalizovana u “Navi” čipu.
RDNA je od starta fokusirana na efiksnost u domenu izvršavanja tipičnog igračkog koda. AMD je jasno istakao da će i dalje nastaviti sa proizvodnjom Vega GPU-ova, ali da će oni biti korišćeni samo na grafičkim akceleratorima iz “Instinct” linije serverskih proizvoda namenjenih mašinskoj inteligenciji. Potpuno redizajnirana struktura interne keš memorije, kao i ključnih elemenata osnovih procesorskih jedinica - “Striming procesora” (SP). SP-ovi se u grupama od po 64 objedinjuju unutar “Compute Unita” (CU). Primera radi, Vega64 ima u nazivu “64” zato što poseduje 64 CU-a i ukupno 4096 SP-ova (64x64). Za razliku od GCN arhitekture, koju koristi Vega64, gde su SP-ovi bili grupisani u četiri grupe od po 16, RDNA ih grupiše u dve grupe od po 32. Ovo direktno utiče na energetsku efikasnost u radu i brže procesiranje kompleksnih grafičkih programa (šejdera). Efikasnost je dalje unapređena postavljanjem više keš memorije kroz različita mesta po čipu, tako da “Navi” stiže sa 512KB L1 keša i čak 4MB L2 keša. Sa unapređenim algoritmom za kolornu kompresiju, dodatno se smanjuje latencija kroz sve delove čipa, što u kombinaciji sa svim navedenim promenama rezultuje do 25% IPC (Instruction Per Clock) poboljšanjem u odnosu na GCN arhitekturu i 50% većom energetskom efikasnošću. Najprostije rečeno, Radeon RX 5700 bi u svojoj najosnovnijoj varijanti morao da bude brži i od Radeon Vege 64, trošeći manje energije od Vege56!
Upravo je ova jednostavna premisa, ono na šta smo se fokusirali u našem testiranju. Ali pre nego što uronimo u datalje opširnog testiranja, koje smo sproveli, pozabavimo se malo samom grafičkom karticom. Radeon RX 5700 je pristupačnija varijanta, koja se u odnosu na model sa “XT” sufiksom, tek blago razlikuje u svojim tehničkim specifikacijama. Obe kartice su opremljene sa 8GB GDDR6 memorije i “Navi” GPU-om, ali Radeon 5700 radi na nešto nižim GPU frekvencijama i ima 10% manje Compute Unita. To rezultuje nešto manjim performansama, ali i nešto manjom potrošnjom i zagrevanjem. No, kao što ćemo videti reč je i dalje o veoma, veoma brzoj kartici.
Što se samog dizajna tiče, Radeon RX 5700 je vrhunac minimalističkog i krajnje svedenog dizajna. Pa ipak monolitni dizajn tela kartice ima notu elegancije koja rezonuje porukom da je u pitanju ozbiljna kartica sa ozbiljnim performansama. Na prvi pogled upotreba turbinskog ventilatora može podstaknuti neprijatne uspomene na turbine sa Vega grafičkih kartica, ili još dalje u prošlost sa R9 290X kartica. Ali, to ipak nije slučaj sa Radeonom RX 5700. Kartica nikada nije iritantno bučna. Čak i pod najvećim opterećenjem, huk turbine se nikada ne pretvara u zvuk mlaznog motora, aviona koji uzleće i u samom igranju je sasvim tolerantan i neprimetan.
Radeon RX 5700 poseduje jedan šestopinski i jedan osmopinski naponski konektor, što će reći da bez problema može da radi u bilo kom računaru sa napajanjem od 400-500W. Poredeći potrošnju tokom testiranja, ona je u odnosu na potrošnju sa Vega56 karticom bila 40% manja! Baš kao svojevremeno sa Vega karticama, AMD pozicionira Radeon RX 5700 seriju, kao idealno rešenje za 1440p igranje. Obzirom na činjenicu da su 1440p, odnosno QHD (popularno 2K) monitori sve pristupačniji, ovo pozicioniranje ima smisla. Jednostavno 1440p rezolucija kvalitativno nudi osetno živopisnije igračko iskustvo i prelazak sa 1080p monitora, na 1440p je najočigledniji mogući napredak u korišćenju PC-a, kako za igranje, tako i za rad.
Uzimajući u obzir sve gore navedeno, red je da uronimo u analizu našeg iscrpnog testiranja u izuzetno širokoj paleti igračkih naslova koji su bazirani i na DirectX 11 i na DirectX12, kao i na Vulkan grafičkim API-ima. Smatramo da je ovako širok pristup neophodan, kako bi se sagledala što jasnija slika unapređenja koja je RDNA grafička arhitektura donela, kao i trendova koji se mogu očekivati u budućnosti, pošto AMD naglašava da je ovo igračka arhitektura za budućnost, na kojoj će, između ostalog, biti bazirane i buduće konzole iz Sony-a i Microsofta.
Prva stvar koja se vidi “iz aviona”, jeste da jeftiniji i štedljiviji Radeon RX 5700 ostavlja u prašini najjaču moguću verziju Vega56 kartice i isto tako, sasvim lagano nadjačava i najbolju moguću varijantu Vega64 kartice - jedino što je brže od Sapphireove Nitro+ Vege, jeste vodeno hlađena. Gde se vide najveće razlike? Pa, sasvim je jasno da su to GPU limitirani scenariji u igrama koje koriste API-e niskog nivoa - DirectX 12 i Vulkan. U DirectX 11 naslovima razlike su najmanje. To su jasne naznake da je AMD zaista orijentisao RDNA grafičku arhitekturu ka budućnosti Međutim, čak i u prastarim naslovima, kao što je Crysis - prva igra koja je koristila DirectX 10, Radeon RX 5700 demonstrira snagu RDNA arhitekture i performansnu superiornost.
Kada se sagledaju objektivne činjenice, a one nedvosmisleno govore da je prva iteracija, najnovije grafičke arhitekture, po svim parametrima brža, bolja i naprednija u odnosu na poslednju iteraciju prethidne generacije, onda se lako zaključuje da je RDNA instant uspeh za AMD. Sledeće pitanje koje se postavlja, jeste da li se isto može reći i za testirani Radeon RX 5700? U slučaju grafičke kartice kao konkretnog proizvoda, moramo prvo poći od cene. Trenutno se na domaćem tržištu Radeon RX 5700 prodaje po 10% nižoj ceni u odnosu na testiranu Vega 56 karticu. Približno toliko je jeftiniji i od glavne konkurencije - RTX 2060, koja je po performansama uporediva sa Vegom 56. Kada spojimo tu tržišnu situaciju sa performansama iz gornje tabele i sagledamo koliko je Radeon RX 5700 brži od bilo čega što se nudi u cenovnoj kategoriji ispod 50.000 dinara, onda se bez i malo sumnje može reći da je Radeon RX 5700 izvanredan uspeh i nedvosmisleni “Best Buy” u svojoj klasi.
