Ona je slavljena kao sledeći standard visoke definicije, a sudeći po izloženim modelima na CES 2013 događaju, proizvođači su bili veoma zainteresovani da prikažu novi niz proizvoda. Ali, baš kao što je bio slučaj sa 3D, pojavljuje se stari problem: nema dostupnih sadržaja za korisnike 4K uređaja. Ipak, ako slušate industriju, ona će vam sugerisati da je to poslednja rezolucija koju ćete ikada trebati.
Dakle, šta je 4K, i šta je to što je razlikuje od visoke definicije? Poslednja u nizu rezolucija za emitovanje programa i medija, 4K/UHD je zamena za 1080i/p (1,920x1080 piksela) rezoluciju kao najvišu rezoluciju signala na raspolaganju za filmove i možda, televiziju. Iako postoji nekoliko različitih standarda, "4K" se generalno odnosi na rezoluciju od oko 4.000 piksela širine i oko 2.000 piksela visine. To je čini ekvivalentom rezoluciji četiri 1080p ekrana visine i dužine.
Trenutno, 4K je pojam koji se odnosi za određeni broj standarda koji su relativno blizu te rezolucije, a televizori koje ćemo videti ove godine označeni sa 4K će zapravo biti Ultra HD, pri čemu je možda 4K ipak zanimljiviji naziv. Visoka definicija (HD) je bila sa nama oko deceniju i koristi se u Blu-ray i HD emitovanjima. Postoje tri verzije HD: Full HD 1080p (progressive), 1080i (interlaced), i 720p (takođe nazvana jednostavno "visoka definicija").
Većina televizijskih programa i svi filmovi su kodirani u standardnoj definiciji (480 linija). Standardna definicija je najstarija rezolucija i još uvek u upotrebi, jer je počela život kao NTSC emitovanje, sa prelaskom na digitalni signal uvođenjem ATSC 2007. godine. Kada je Džordž Lukas spremao obećane prethodnike čuvene „Star Wars“ serije filmova u kasnim 90-ih, bilo je eksperimentisanje sa novim digitalnim formatima kao zamenom za film.
Filmovi na fizičkim medijima kao što su trake su neverovatno skupi za proizvodnju, transport i skladištenje. Ukoliko filmska kuća može jednostavno preuzeti digitalni filmski fajl i prikazati ga na digitalnom projektoru, može uštedeti dosta novca. U vreme kada su bioskopi pod opsadom usluga kablovskih operatera po zahtevu i streaming videa, smanjenje troškova pomaže da ostanu konkurentni.
Uprkos najboljim namerama industrije, još uvek ne postoji jedinstven standard 4K - postoji pet ili više različitih rezolucija snimanja na raspolaganju. U bioskopima, možete videti projektore bazirane na DCI specifikacijama. U avgustu 2012, Consumer Electronics Association pokušala je da pojasni situaciju uvodeći pojam Ultra High Definition definisan kao rezolucije sa „najmanje 3.840x2160 piksela".
Međutim, već sutradan Sony komplikuje stvar navevši da će svoju tehnologiju nazvati „4K Ultra High Definition“. HDMI organizacija nedavno je dodala dve vrste 4K podrške svojim najnovijim 1.4 specifikacijama: „Quad HD“ (striktno 3.840x2160 piksela) i 4K/2K, koji je takođe nazvan 4Kx2K (4096x2160 piksela). Dok samo Quad HD odgovara klasičnom 16:9 odnosu modernih televizijskih ekrana, i Quad HD i 4K/2K se kvalifikuju kao "Ultra High Definition".
U međuvremenu, neki industrijski stručnjaci dovode u pitanje neophodnost 4k kao formata za gledanje u domovima korisnika, obzirom na nedostatak sadržaja i potrebu za veoma velikim ekranima da bi cenili visoku rezoluciju. „Postojao je ogroman, primetan skok od standardne definicije na HD, ali razlika između 1080p i 4K nije tako označena", rekao je istraživač Dejv Lamb iz 3M Laboratories. Lamb je dodao da je bi sa 4K rezolucijama moglo da bude određenih koristi tek kod televizora koji imaju ekrane dijagonale 55“ ili više.
Srpski :