Inženjeri HP Labs-a su demonstrirali način na koji mogu da kontrolišu kako tehnologija funkcioniše, otvarajući na taj način vrata njenom inkorporisanju u integrisana kola. Istraživači koji su uspeli da načine ovaj značajan napredak su članovi Information and Quantum Systems Lab pod vođstvom višeg rukovodioca kompanije Stanely Williams-a.
Opis njihovog rada je objavljen u online ediciji julskog izdanja časopisa Nature Nanotechnology. Ovaj pristup uključuje izgradnju memristorskog prekidača dimenzija 50x50nm koji poseduje dva sloja titanijum dioksida između dva nano provodnika (elektroda) koje su izveden ukrštenom arhitekturom.
Gornji i donji provodnici su postavljeni tako da budu upravan jedan na drugi. Jedan od slojeva titanijum dioskida ima upražnjena mesta kiseonika i predstavlja poluprovodnik. Drugi sloj nema upražnjena mesta i predstavlja izolator. Slojevi titnijum dioksida između tačke gde gornja linija se ukršta sa donjom predstavlhaju pojedinačnu bit ćeliju.
Provodnici su široki oko 150nm što je dimenzija koja odgovara recimo količini koju zauzima 150 atoma. Svaki memristor je sastavljen od dva sloja titanijum dioksida različitih otpornosti koji su povezani žičnim elektrodama. Kako električna struja prolazi koz uređaj, granica između slojeva se pomera menajujući mrežnu otpornost uređaja. Ova promena se može iskoristiti za zapisivanje informacija.
Funkcionisanje uređaja bi moglo da bude kontrolisano promenom distribucije atoma kiseonika u ovom sloju. Pomeranje napona se primenjuje širom ovog elementa i izaziva pojavu da se praznine kiseonika pomeraju sa jednog sloja titanijum dioskida ka drugom smanjujući njegovu mogućnost izolovanja i čineći ga provodnim. Takve promene su vezane sa mogućnošću struje da teče kroz prekidač sa stanjima „on“ i „off“ što označava vrednosti 1 i 0 i obrnuto.
Promena pravca pomeranja napona šalje praznine kisoenika nazad na poluprovodnički sloj dok se drugom sloju vraća funkcija izolatora. Na ovaj način prekidač se isključuje. Istraživači su takođe otkrili jednu interesantnu pojavu a to je da prekidač može da čini dostupnim i među stanja, što znači da može da vrati više od dve numeričke vrednosti. Koliko tačno još nije utvrđeno ali to je nova oblast na kojoj će istraživači kompanije HP raditi dalje. Digitalni memristor bi mogao da bude zamena za flash, jer je veoma mali, brz i nepromenljiv.
HP ovakve uređaje naziva RRAM što je skraćenica za resistive random access memory a predviđanja govore da bi funkcionalni prototip ovakvog uređaja mogao da postane dostupan već sledeće godine. Istraživači takođe špekulišu da bi analogni režim mogao da funkcioniše kao analogni računar na način koji je sličan načinu na koji ljudski mozak radi u neurološkoj mreži. Ipak, ovo nije primarni cilj, već je to način na koji će se obezbediti brža, pouzdanija i dugovečnija zamena za flash memoriju.
Srpski :