Ovo su samo neka od pitanja koje je kompanija Kaspersky Lab otvorila u izveštaju o štetnim softverima u regionu jugoistočne Evrope, u prvom kvartalu 2012. godine. Prema izveštaju, blokirano je ili uklonjeno oko 10,7 virusa po svakom aktivnom korisniku KSN-a, što je malo manje od proseka koji je u zapadnoj Evropi – 13,0. Prosečan udeo korisnika Interneta napadnutih u jugoistočnoj Evropi tokom prvog kvartala 2012. bio je 24,6 odsto.
Natprosečnu vrednost imaju Hrvatska, Rumunija i Bosna i Hercegovina. Za Hrvatsku je 30,2 odsto i odgovara 24. poziciji u globalnom rangiranju zemalja prema ovom indikatoru i na prvoj poziciji za zemlje jugoistočne Evrope. To znači, da se svaki treći korisnik u Hrvatskoj suočava sa pretnjama dok surfuje Internetom. Korisnici Interneta u Srbiji suočavaju se ređe sa pretnjama – 23,6 odsto i ova vrednost je blizu proseka za region jugoistočne Evrope, kao i proseka EU zemalja koji je 20,3 odsto.
Prema ovim statistikama, korisnici u regionu jugoistočne Evrope više se suočavaju sa pretnjama dok koriste Internet, u odnosu na korisnike u Kada je reč o infekcijama otkrivenim na hard diskovima računara, u regionu jugoistočne Evrope ta cifra je 36,1 odsto. Najveću vrednost ima Albanija – 47,3 odsto, što znači da smo u ovoj zemlji pronašli nešto jako zlonamerno i zarazno na svakom drugom hard disku ili prenosivom uređaju kao što je USB flashdrive.
Srbija (34,6 odsto), Hrvatska (30,5 odsto) i Grčka (26,4 odsto) jesu na kraju ove liste za region jugoistočne Evrope, ali svejedno, brojke u ovim zemljama su mnogo veće nego što je prosek u zapadnoj Evropi koji je 19,6 odsto. Veći procenat od pretnji u regionu jugoistočne Evrope u odnosu na zapadnu Evropu, jeste zbog činjenice da su računari u celini više podložni različitim vrstama napada.
Zato što u zemljama jugoistočne Evrope polovina računara, prema našim statistikama, koristi različite verzije Windows XP, koji je izdat pre mnogo godina. Takvi računari su veoma jednostavna meta za „sajber“ kriminalce. Takođe, treba napomenuti da 5 od 100 računara u regionu jugoistočne Evrope imaju instaliran ranjiv softver.
Širenje zlonamernih programa u zemljama jugoistočne Evrope odvija se na sledeći način: dok surfuju Internetom, većina korisnika suočena je sa pretnjama prilikom pretraživanja neke vrste piratskih sadržaja – „sajber“ kriminalci koriste ove resurse da šire zarazu. Na računarima korisnika u ovim zemljama otkrili smo dosta replika pretnji, kao što su Virus.Win32.Neshta. Svi oni nisu novi i koriste stare slabosti u softveru.
Statistike pokazuju da ima mnogo računara bez instalirane zaštite. Ali isto tako neki korisnici zemalja jugoistočne Evrope suočavaju se sa pretnjama i zarazama karakterističnim za zemlje zapadne Evrope – lažni antivirusi i zaraze, koji ciljaju na online bankarske sisteme (na našoj rang listi detektovanog kao Packed.Win32.Klone).
„Moramo reći da lažni antivirusi uglavnom imaju korisničke interfejse na većim evropskim jezicima –engleskom, francuskom, nemačkom i španskom i kreatorima virusa komlikovano je da ih prevode na jezike zemalja jugoistočne Evrope i to objašnjava relativno nizak broj infekcija.
Bankarska zaraza radi bez ikakve interakcije korisnika i cilja velike banke koje imaju filijale po celom svetu , uključujući i zemlje jugoistočne Evrope , ali ne postoji toliko mnogo korisnika takvih sistema kao u zemljama EU. Dakle, za „sajber“ kriminalce zanimljivije je da koriste zaražene računare u regionu jugoistočne Evrope, i da kao zombiji urade sve „prljave“ poslove kao što je slanje neželjene pošte, da rade kao proxies i učestvuju u napadima datoteka“, rekao je Juri Namestnikov, viši analitičar za štetne softvere kompanije Kaspersky Lab i autor ovog izveštaja.
Srpski :