Izdavanje Intel-ovog 8086 procesora 1978 godine je bio prelomni trenutak za personalno račnarstvo. Osnova ovog čipa i dalje predstavlja centar svakog računara na svetu – pa i tog sa kojeg čitate ovaj tekst i pomoglo je kompaniji Intel da se transformiše u jednu od mnogobrojnih koje proizvode čipove u najvećeg na svetu proizvođača čipova.
Ono što je najveće iznenađenje kada je u pitanju izvanredan uspeh 8086 čipa je to koliko su ljudi malo očekivali od njega u prvo vreme. Istorija ovog revolucionarnog procesora je klasična priča o tome koliko mala grupa dobrih inženjera može da bude uspešna i kreativna kada im se da sloboda da svoj posao rade na inovativan način.
Kada je počeo rad na razvoju ovog procesora, maja 1976, zvaniičnici Intel-a nisu mogli ni da zamisle kakav će spektakularni uticaj ovaj procesor imati u budućnosti. Oni su mnogo veće nade polagali u radikalno drugačiji i sofisticiraniji procesor pod nazivom 8800 (kasnije je izdat kao iAPX 432).
U eri kada je većina čipova koristila 8-bitne putanje podataka 8800 je krčio put ka 32-bitnoj arhitekturi. Njegove napredne multitasking mogućnosti i kola za upravljanje memorijom su mogli da budu ugrađeni ravno u CPU, omogućavajući operativnom sistemu da radi sa mnogo manje programskog koda. Ali 8800 projekat je bio prilično problematičan.
Dogodilo mu se nekoliko odlaganja a Intel-ovi inženjeri su shvatili da je ovaj kompleksni dizajn ipak vrlo težak za implementirati sa tada trenutnom tehnologijom. Nakon kraha 8800 projekta kompanija je upala u brojne probleme, a jedan je bio i pojava kompanije Zilog koju su sačinjavali Intel-ovi bivši inženjeri koja je predstavila Z80 procesor sa kojim je osvojila tržište mikrporocesora sredjeg ospega.
Kompanija je u očajničkom pokušaju, dozvolila svom inženjeru Stephen-u Morse-u (tada 36-togodišnjaku) da sam radi na ovom projektu. Mnogo godina kasnije, Morse je izjavio da je Intel verovao u uspeh ovog dizajna nkada ne bi dao taj zadatak jednom čoveku. Naravno Morse nije radio sam već su mu se pridružile malobrojne ali pažljivo odabrane kolege.
Ova grupa inženjera je promenila pristup izradi procesora i po prvi put gledala njegove karakteristike sa softverske perspektive. Pitanje koje su postavili nije bilo „Za koje karakterisitke imamo prostora?“ već „Koje karakteristke želimo da bismo softver načinili efikansijim?“ U Morse-ovom timu su bili Bill Pohlman, Jim McKevitt i Bruce Ravangel.
Morse-u i njegovom timu su date odrešene ruke, upravo zato što niko od zvaničnika kompanije nije očekivao da će ovaj projekat dugo trajati. U prvo vreme 8086 čip je svoje pojavljivanje doživeo na nekoliko beznačajnih PC-ja i terminala i imao relativan uspeh na tržištu portabl računara (u formi 80c86 čipa). Takođe našao je primenu i u nekoliko NASA-inih projekata koja je ove čipove koristila za kontolisanje dijagnostičkih testova.
Morse je 1979. napustio Intel, a nekoliko nedelja kasnije Intel izdaje procesor 8088, koji je Morse nazvao „kastriranom“ verzijom 8086 čipa, jer je koristila njegovu pogoršanu verziju 16-bitnih mogućnosti. Dve godine kasnije IBM je počeo da radi na modelu 5150, prvom kompanijinom PC-ju koji se sastojao od jefitnih delova. Kompanija je imala veliku muku da odluči da li da prmeni Morse-ov 8086 ili njegovog „kastriranog“ rođaka 8088. Iz čisto ekonomskog aspekta IBM bira 8088 jer mu omogućava da gradi jeftinije računare koji koriste manje ROM modula i manje RAM-a. Ali ono što je bilo bitno je da su oba čipa izgrađena na istom kodu koji je napisao Stephen Morse.
Kako je onda 8086 postao industrijski standard? Ovde je ulogu odigrao upravo IBM sa svojim 5150 modelom. Ovaj model se nalazi na šestom mestu liste 25 najboljih PC-ja svih vremena. IBM je postao dominantno ime na tržištu računara osaedesetih godina, a Intel je kapitalizovao imanje ovog čipa razvojem unapređenih verzija modela 8086 tokom godina počevši sa 80186, pa zatim su usledili 80286, 80386, 80486, Pentium i tako do današnjeg vremena. Zahvaljujući poslednje tri cifre ovi čipovi su postali i ostali poznati kao „x86“ arhitektura, a sve ostalo je istorija.
Srpski :