Digitalno nasilje je veoma širok pojam i podrazumeva niz negativnih okolnosti kojima naše dete može biti izloženo. Često možemo naići na situacije u kojima dete trpi neku vrstu nasilja, a da roditelji zbog nepoznavanja šta sve internet sa sobom donosi, nisu ni svesni toga. Kako bismo sprečili da dođe do mnogobrojnih neprijatnosti, moramo se edukovati, a ukoliko se dogode, moramo znati koji su to koraci koje bi trebalo da preduzmemo da se ta vrsta nasilja zaustavi, kao i ko može, odnosno kada sme da reaguje. Starije generacije nisu odrasle uz telefon i internet, ali ga danas svakodnevno koriste. S druge strane, deca, maltene od svog rođenja imaju touchscreen ispred sebe i koriste pogodnosti koje im digitalni svet nudi. Od malih nogu i prstiju, na tabletu gledaju crtaće, dečije emisije ili prate jutjubere i njihov trend snimanja svojih društvenih aktivnosti. Ako ih zanima nešto novo roditelji više nisu prva adresa, već znaju da je internet mesto gde prvo mogu da komuniciraju sa svojim vršnjacima ili da jednostavno pitaju Google i Youtube.
Na svim tim digitalnim adresama vrebaju neke opasnosti. Od najobičnijeg „malvera“ koji može da im zarazi telefon virusom, do onih mnogo gorih situacija kada ljudi, ali i vršnjaci tragaju za svojim žrtvama koje mogu da četovanjem, uključivanjem u forume ili socijalne mreže ponize, uznemire ili naprave neželjeni sadržaj koji će dalje podeliti sa ostatkom društva. U takvoj situaciji, najveća prednost koju možemo da ostvarimo leži upravo u edukaciji o problemu i o potencijalnim rešenjima.