AI fabrika je industrijsko „postrojenje“ nove generacije koje proizvodi veštačku inteligenciju: mesto gde se modeli treniraju, doteruju i zatim koriste u radu (inference) – brzo, pouzdano i u velikom obimu. Kao što klasična fabrika pretvara sirovine u proizvode, AI fabrika pretvara podatke, elektricnu energiju i računarsku snagu u rezultate: odgovore, preporuke, procene rizika i automatizovane odluke. Ono što je novo nije samo to što su savremenim modeli bolji, već što se AI prebacuje iz faze pokušaja i pilot‑projekata u fazu industrijske primene. Drugim rečima: AI postaje infrastruktura. A kada nešto postane infrastruktura, onda postaje i strateški važno.
Trenutno imamo veliki nedostatak svih resursa koji su bitni kako u razvoju veštačke inteligencije, tako i u daljoj izgradnji infrastrukture: potražnja za naprednim računarstvom (posebno GPU resursima), energijom i stručnim ljudima raste brže nego što tržište može da isporuči. Zato su resursi često koncentrisani kod malog broja velikih provajdera i u nekoliko geografskih regiona, a liste čekanja rastu. Za Evropu je ovo posebno osetljivo iz dva razloga nedovoljna energetska infrastruktura i stroga regulativa. Kapaciteta nema dovoljno, a zavisnost od eksternih platformi često znači i manje kontrole nad time gde se podaci obrađuju i pod kojim uslovima. Zbog toga AI sve manje izgleda kao “još jedna IT tema”, a sve više kao tema konkurentnosti, otpornosti, bezbednosti i globalne politike.