Digitalizacija može biti deo rešenja za klimatske promene, ali skladištenje digitalnih podataka koji se nikada ne koriste takođe dovodi do utroška ogromne količine energije i – kao rezultat toga – do emisije ugljen-dioksida do koje nikad nije trebalo da dođe. Veritas Technologies, globalni lider u zaštiti podataka i dostupnosti, procenjuje da će 6,4 miliona tona ugljen-dioksida biti nepotrebno upumpano u atmosferu ove godine kao rezultat trošenja energije za napajanje strujom sistema za skladištenje podataka koji su nepotrebni. Da bi kompanije zaštitile planetu od ovog gubitka energije, one moraju da zagospodare svojim strategijama za upravljanje podacima, koriste adekvatne alate za identifikovanje podataka koji su vredni i da oslobode svoje datacentre od “tamnih podataka”.
U proseku, 52% svih podataka koje su uskladištile organizacije širom sveta je “tamno”, u smislu da oni koji su odgovorni za upravljanje tim podacima nemaju pojma o njihovoj sadržini ili vrednosti. Mnogo toga je već ispričano o troškovima koje nose tamni podaci, ali su do sada često zanemarivani ekološki troškovi u vezi s tamnim podacima. Analitičari predviđaju da će se količina podataka koje će svet uskladištiti porasti sa 33 ZB u 2018. na 175 ZB do 2025. To ukazuje na to da će, ukoliko ljudi ne promene navike, za pet godina biti 91 ZB mračnih podataka, što je četiri puta više od količine koju imamo danas, sa svom tom ogromnom količinom energije koja će se trošiti na pokretanje infrastrukture u kojoj ti tamni podaci “žive”.